Psi su neverovatna bića koja nas često iznenađuju svojim sposobnostima, a jedna od tih sposobnosti je izuzetan sluh. Kada je reč o visokofrekventnim zvucima, psi zaista briljiraju. Prosečan odrasli čovek ne može čuti zvukove iznad 20.000 herca (Hz), iako to mlađa deca mogu. (Herc je mera frekvencije zvuka, a što je frekvencija viša, zvuk je viši ton.) S druge strane, psi mogu čuti zvukove u rasponu od 47.000 do 65.000 Hz. To su zvukovi koji su daleko iznad opsega našeg sluha.
Osim toga, na visokim frekvencijama, psi mogu detektovati znatno tiše zvukove od nas. Jačina ili intenzitet zvuka meri se u decibelima (dB), gde je 0 dB prosečna jačina zvuka koji jedva može čuti mlad čovek. Dakle, zvukovi suviše tihi za ljudski sluh dobijaju negativan decibelni rejting.
Prema istraživanjima, kada su zvukovi u opsegu od 3.000 do 12.000 Hz, psi imaju daleko osetljivije uši od nas. Oni mogu čuti te zvukove kada su između -5 dB i -15 dB u proseku. To znači da psi mogu čuti zvukove koji nisu dovoljno glasni za naše uši. Za zvukove iznad 12.000 Hz, psi imaju osetljivost mnogo veću od ljudi, pa bi poredenje bilo besmisleno.
Pripremljeni za lov
Zahvaljujući njihovom lovačkom nasleđu, psi mogu tako dobro čuti visokofrekventne zvukove. Vukovi, preci pasa, love male glodare poput miševa, pa je sposobnost da čuju cvrkutanje malih životinja važna za opstanak. Ljudi, koji su se razvijali u saradnji s drugim ljudima, imaju uši prilagođene tonu ljudskog glasa.
Ova osetljivost na visokofrekventne zvukove verovatno objašnjava nekoliko fenomena vezanih za pse. Umesto da imaju ESP, psi mogu da predviđaju zemljotrese koristeći svoje visoko osetljiv sluh. Njihova sposobnost predviđanja dolaska nekoga na vaša vrata verovatno potiče od njihove sposobnosti da detektuju zvuk automobila pre nego što ga čujete, a ne od nekog šestog čula. Na kraju, psi mogu biti toliko uznemireni svakodnevnim bukama, poput usisivača ili bušilice, jer ti zvukovi za pse zvuče glasnije nego za ljude. Psi mogu čuti visokofrekventne zvukove iz tih uređaja koje mi ne možemo detektovati.
Druge Razlike
Što se tiče preostalog opsega detektovane frekvencije, i psi i ljudi mogu čuti ove zvukove, i osetljivost naših ušiju je otprilike ista. Međutim, ljudske uši imaju maksimalnu osetljivost od 2.000 Hz. Nimalo slučajno, ta frekvencija je tačno usred opsega ljudskog govora. S druge strane, psi imaju maksimalnu osetljivost od 8.000 Hz, što je mnogo bolje prilagođeno osluškivanju njihovog plena.
Psi takođe imaju neverovatnu sposobnost da detektuju male razlike između frekvencija. Oni mogu čuti “razliku između muzičke note C i druge note koja se razlikuje za osminu udaljenosti između C note i Cis.” S druge strane, mi možemo locirati zvukove bolje od pasa. Ljudi mogu razlikovati dva zvuka koji se razlikuju po lokaciji za ugao od samo jednog stepena, dok psi trebaju osam stepeni razmaka.
Testiranje sluha pasa
Istraživači znaju šta ljudi mogu čuti jer mogu pitati svoje ispitanike, ali kako saznati šta psi mogu čuti? Rane studije uključivale su treniranje pasa da pritisnu polugu ispod zvučnika kada čuju zvuk. Danas se sposobnost sluha psa može testirati bez ikakvog napora sa strane psa. Test sluha na osnovu odziva moždanog stabla (Brainstem Auditory Evoked Response – BAER) jednostavan je postupak koji podrazumeva postavljanje elektroda na glavu psa i slušalice u njegove uši. Zvukovi se reprodukuju putem slušalica, i ako mozak pokazuje električnu aktivnost, smatra se da je pas čuo zvuk. Test ne nanosi bol psu i traje vrlo kratko vreme.
Kao i kod ljudi, psi mogu izgubiti sluh s godinama ili iz drugih razloga, kao što su ozbiljna infekcija ušiju. Test BAER-a je odličan način da se utvrdi stepen gubitka sluha. Većina pasa dobro se prilagođava kada im sluh oslabi, i možete nastaviti komunicirati koristeći govor tela i znakove ruku. Takođe, sposobnost detektovanja visokofrekventnih zvukova obično je poslednja koja se gubi, pa glasniji zvukovi visoke frekvencije, poput zviždaljke, možda još uvek funkcionišu čak i kada vaš pas više ne može čuti vaš glas.
